BBC: Samit EU u Briselu o krizi evrozone

Lideri EU počinju u četvrtak u Briselu samit kojim će dominirati kriza evrozone.

Očekuje se da će lideri 27-morice na ovom sastanku ostvariti napredak u okviru nastojaja da stvore stalne mehanizme za pomoć članicama evrozone koje zapadnu u finansijske teškoće.

S druge strane, lideri EU će, po oceni posmatrača, teže postići saglasnost oko drugih predloga za rešavanje problema nastalih zbog dužničke krize nekih članica evrozone.

Godina na izmaku je donela finansijske probleme evropskim zemljama i zato su lideri EU uvereni da je vreme da ustanove neku vrstu stalnog sustema za pomoć zemljama koje zapadnu u finanijske teškoće poput onih koje su primorale Grčku i Irsku da zatraže zajmove za izlazak iz krize.

O pravnom okviru za novi sistem pomoći

Na samitu u Briselu, koji počinje u četvrtak, lideri EU će razgovarati o izmenama sporazuma potrebnim da bi ustanovili pravnu osnovu za uvođenje stalnog sistema za finansijsku pomoć ugroženim članicama.

Kako kaže BBC-jev ekonomski analitičar (Enru Voker) lideri EU će verovatno uspeti da usaglase tekst izmenjenog sporazuma o tom pitanju.

Međutim, manje je verovatno da će ostavariti napredak u dogovorima o drugim predlozima - poput onog o potrebi da se proširi postojeći fond za zajmove prezaduženim državama evrozone, ili da finansijski ugrožene članice evrozone zajednički pozajmljuju bar deo novca koji im je potreban da prevaziđu krizu i smanje svoj javni dug.

Nemačko "ne"

Nemačka je rekla "ne" na oba ova predloga, jer strahuje da bi ona mogla da bude zemlja koja će snositi troškove njihove realizacije.

Malo je verovatno da će na ovom samitu biti predstavljena bilo kakva dramatična nova inicijativa, koja će trenutno vratiti finansijsku stabilnost evropskim vladama pogođenim dužničkom krizom.

Mnogi evropski lideri žele što manji broj amandmana na postojeći ugovor članica evrozone, i nadaju se garancijama da pojedine članice zone neće morati da održe referendume o amandmanima.

Održavanje referenduma o tome bi moglo da izazove kašnjenje u rešavanju krize u prezaduženim zemljama, i da ponudi političku priliku protivnicima jedinstvene evropske valute, evra, koju bi lideri EU želeli da izbegnu.

Konture "stalnog sistema" još nejasne

BBC-jev analitičar kaže i da još nije jasno: kako će tačno delovati novi stalni sistem za pomoć zemljama zapalim u finansijsku krizu, ili kojim će fondovima taj sistem raspolagati.

Ono o čemu jeste postignut dogovor unutar EU je da će u nekim slučajevima kreditori iz privatnog sektora morati da prave gubitke na zajmovima koje odobre vladama ophrvanim finansijskim teškoćama.

Većina ekonomista smatra da je to dobar opšti princip, ali je istovremeno ta ideja važan faktor destabilizacije evropskih finansijskih tržišta.

EP usvojio povećanje budžeta, lideri treba da ga odobre

Dan uoči ovog samita EU, Evropski parlament (EP) je glasanjem usvojio predlog o povećanju budžeta EU za dva zarez devet posto za 2011. godinu.

Ovakvu odluka EP-a moraju da odobre i sve zemlje članice pojedinačno.

Usvojeno povećanje budžeta od 2,9 posto je manje od predloženih više od pet posto, što je EP prvobitno želeo u skladu sa većim ovlašćenjima koja je dobio Lisabonskim ugovorom.

EP je ujedno pozvao članice EU da počnu razgovore o budućoj organizaciji budžeta Unije.

U celini, EP želi da ponudi organima EU veća ovlašćenja u direktnom ubiranju poreza i tako smanji zavisnost budžeta Unije od uplata pojedinačnih vlada.

Međutim, neke članice EU - među kojima je i Britanija - pristale su samo na simbolične promene budžetskog mehanizma i ne odustaju od svoje prvobitne ponude da budžet iduće godine bude povećan za samo 2,9 posto - što je na kraju i izglasano u EP u sredu.

Ovo povećanje budžeta EU treba da odobre i lideri 27-morice na samitu u Briselu koji počinje u četvrtak i traje tokom vikenda - da bi stupilo na snagu u pre početka sledeće godine.

(BBC)